BOOK OF ?

Dobrodošli u dnevnik pomešanih emocija.

15.08.2020.

O čemu razmišljaš?

Nekoliko dana mi se vrte neke misli po glavi... On je najviše u njima. Sedim tako i mislim kako se bliži mesečnica. Čoveče ne mogu da objasnim koliko sam srećna sa njim. Čini me srećnom u svakom sekundu u danu. Ne postoji trenutak koji nije umeo da popravi, da me nasmeje, oraspoloži. Da mi da vetar u ledja za većinu stvari koje sam podelila sa njim. Podržava me, iskreno daje savete, sluša me. Shvatila sam da i ja njega slušam(inače sam van fokusa za većinu stvari)želim da znam svaki trenutak u danu, volim kada na kraju dana ležimo, pričamo i podeli sa mnom šta se desilo na poslu, šta je smislio, misli koje mu se motaju po glavi, ideje... Prosto volim sve što radi. Volim što je tako osećajan, drag, zreo i nasmejan! Osećam jako veliku povezanost sa njim. Iza svakog osmeha, pogleda krije se ljubav i mnogo ubrzanog pulsa. To je jedna ljubav koja će mesecima samo da jača! Njega želim za ceo život. Njegovo lice želim da gledam uveče kada legnem i ujutru da se probudim. Njegov dodir da osetim u svakom trenutku. Njegov osmeh i pogled da mi daju snagu kada ni sama više nemam. On je postao moj neko i iz dana u dan postaje nešto veliko i veoma važno u mom životu. Osećaj kada mu legnem na grudi, svaki otkucaj njegovog srca koji osetim je moja snaga, osećaj povezanosti. Sve ono što je do tog trenutka bilo problem, nestalo je.

02.06.2020.

Kako se zove sindrom kada nekome 24h želiš na sve načine da pokažeš da ga voliš? 🙃

Kažeš "Ćao" ja se zaljubim. Mislila sam da neću doživeti ponovo ovako divan osećaj. Medjutim... U tvojim očima osećam toplinu, vidim mir i želim da me gledaš zauvek tako. Osmehom me namamiš da te ljubim, navučeš na tvoje usne i ne mogu da prestanem da ih ljubim. Rukama stvoriš osećaj sigurnosti i ne želim da mi ikada pustiš ruku.

29.05.2020.

Misli o tebi

Kada smo se prvi put videli, predpostavljam da smo se osmehnuli, pružili ruku i rekli poneku reč i nastavili svako svojim putem. Nakon tog susreta, kao da nas je univerzum spajao. Viđala sam ga milion puta, onako usput. Vremenom ih je bilo ih je sve više. Svakim novim susretom bih dobila novu emociju, novi razlog za osmeh i neku energiju koju ni danas ne mogu da objasnim. A da to nisam ni primećivala. Primetila je drugarica ali je ćutala. Zašto li je ćutala?! *Moram reći da ne verujem u srodne duše. Mislim da nam svaka osoba koja nam se pojavi u životu u datom momentu predstavlja srodnu dušu. Ako me razumete.* Kako je vreme prolazilo, sve više smo se viđali. Ne znam da li mi je više čudno što se nijednog razgovora ne sećam ili to što kada me je vozio sa posla jedan dan, počela sam kroz priču da ga češkam po ruci. Čoveka koga čak i ne poznajem?! Toga se ni ne sećam, on mi je rekao. Zbunjuje me to što tako te stvari obično pamtim odlično. Ne znam šta je uticalo da mi se toliko svet zavrti kada god ga vidim negde na ulici. Ali izgleda da mi je trebalo neko vreme da shvatim i da prihvatim. Kada sam ga prvi put videla, nisam znala da će mi biti bitan. Znate ono kada upoznate neku osobu, ljudi kao vrsta su skloni da tu osobu idealizuju, da joj daju sjaj koji čak ni ne poseduje. Itd, znate o čemu pričam, da ne ubacujem dodatnu temu ovde. E pa ja njega ne gledam tako, gledam ga realno. Pratim ponašanje, pratim svoje ponašanje sa njim. Sam mi je rekao pre nekoliko dana kako sam fascinantna. Kada sam ga zbunjeno i istovremeno uplašeno pitala zašto? Samo je rekao da sam na prvu jaka osoba, imam oklop, možda čak i gruba, a kad se taj oklop skloni ispod njega je malo umiljato mače. To me je nateralo da razmislim, zašto i kako toliko brzo sam pokazala da sam umiljato mače. Hallo policija? :D Šalu na stranu. Da, nekad to nekome dozvolim da vidi. Jer sam toliko puta kada sam se prerano otvorila nekome dobila šamar realnosti. A ovde mi se čini da sam krenula od realnosti, ne od idealizovanja. Da li sam odrasla?! Ne volim o sebi da pričam, više volim da znam kako me drugi vide. Nisam neko ko je previše romantičan, zbog tog straha, kočnice koje imam iz predhodnih iskustava, da znam, ne treba da poredimo da da da, sve znam. Ali, znate i sami. No... Uvek sam bila devojčica koja je maštala o kućici sa prelepim vrtom i još lepšim cvećem u istom. Želim da stvorim raj za sebe pre svega. Želim da sama kupim sve što želim da imam. Mislim da sam sposobna za sve što zamislim. A što se tiče ljubavi... Nikada nisam želela da mi skinu zvezde sa neba. Da me zatrpavaju skupim poklonima, garderobom, nekim izlascima koji nemaju nikakvog smisla. Šetkanje od restorana do restorana, da svi vide gde smo. Ja to ne mogu. Živimo na žalost u doba forsiranja društvenih mreža i savršenog feed-a na instagram profilima. Verujte, ja kreativna osoba koja može od papira kuću da napravi, ne umem da se bavim instagramom kao svi ostali. Meni je to gubljenje vremena. Mnogo puta sam pokušavala, da se uklopim. Ali ne, videla sam da to nisam ja. No, da se vratimo temi: Odvek sam želela da me neko vidi kao svoj svet. Da zajedno stvorimo ono što želimo za sebe. Za nas. Da sedimo negde van centra svih zbivanja, pod otvorenim nebom, gledamo u zvezde, u nebo koje je lepše nego bilo koji ambijent na ovom svetu. I da taj isti svet stane dok smo zajedno. Nijedan komand nakita, torba, štikle ili ne znam kakva haljina ne mogu da se mere sa čarima ljubavi. Zašto ovo sve pričam u nedogled, pitate se. U njemu vidim nešto što u drugim ljudima ne vidim. U njemu vidim ljubav, ne interes. Vidim nešto više od dodira u 4 zida. Treba mi neko ko je dovoljno bezobrazan da mi odgovori, neko ko će znati da spusti loptu kada treba, neko ko će želeti da reši problem i razgovara. Čvrsta ruka oko struka i poljubac koji će reći da je sve u redu i kada nije. Želim da ležem i da se budim znajući da je moje srce mirno, srećno i sigurno. Želim da volim i da budem voljena, sve ostalo je sviranje u prazno. Kada neko leži pored tebe i pokaže ti bez reči da će sve biti u redu, e to.

28.05.2020.

𝕋𝕧𝕠𝕛𝕒 𝕓𝕦𝕕𝕦ć𝕟𝕠𝕤𝕥 𝕛𝕖 𝕓𝕚𝕥𝕟𝕚𝕛𝕒 𝕠𝕕 𝕥𝕧𝕠𝕛𝕚𝕙 𝕥𝕣𝕖𝕟𝕦𝕥𝕟𝕚𝕙 𝕠𝕤𝕖ć𝕒𝕛𝕒.

Mene neki tekstovi navedu na duboko razmišljanje. I onda tako odlutam u svoj svet na nekoliko sati, kada shvatim da sam se izgubila, odjednom se trgnem. Shvatila sam nekoliko bitnih stvari. Treba uvek biti osoba kakva smo zaista. Budite ljubazni i kada niste raspoloženi ili ste umorni. Imajte razumenjava kada ste besni. Uradite više nego što traže, ali ne tražite za uzvrat ništa. Slušajte kada vam neko nešto priča, ne fokusirajte se na to šta ćete da mu odgovorite, nego ga slušajte. Ako je neko izabrao baš vas da vam ispriča nešto njemu važno, onda imajte poštovanja i saslušajte ga do kraja. Nije fer biti samoživo govno i prekidati. Recite ljudima koje volite da ih volite. Kada pogrešite shvatite da je to u redu, nemate dva života, logično je da ćete napraviti sranje, nema veze napravite ga, ali budite odgovorni i kažite jesam, zasrao sam, jebiga. Priznanje je pola poverenja. Znate šta nikada ne treba da uradite? Ne trošite vreme na objašnjavanje nekome koliko ste sjajni, jedinstveni, koje su vaše sposobnosti, zašto nešto radite, šta vas čini srećnim ili zašto baš to želite u ovom trenutku, neki to ne razumeju. Ne marite za tuđe mišljenje, ne dozvolite da vam neko nameće mišljenje. Lepo je poslušati, posavetovati ali već ako neko nameće nešto što nije vaše verovanje, nego njegovo, nemojte. Znajte da onda nemate sebe. Niko ne sme da ima džojstik vašeg života niti iko sem vas sme da koristi komande. Ako neko ne vidi koliko sijate, ne brinite. Niste tu da sijate za svakoga. Niste za svakoga, nije svako za vas. Ljubim vas sve.

28.05.2020.

Preispitaj sebe

𝗣𝗼𝗻𝗲𝗸𝗮𝗱 𝘀𝗺𝗼 𝗺𝗶 𝘁𝗮 𝘁𝗼𝗸𝘀𝗶č𝗻𝗮 𝗼𝘀𝗼𝗯𝗮 𝗼 𝗸𝗼𝗷𝗼𝗷 𝗽𝗿𝗶č𝗮𝗺𝗼 𝗶 𝘀𝗮 𝗸𝗼𝗷𝗼𝗺 𝗻𝗲 ž𝗲𝗹𝗶𝗺𝗼 𝗱𝗮 𝘀𝗲 𝗱𝗿𝘂ž𝗶𝗺𝗼. 𝗣𝗼𝗻𝗲𝗸𝗮𝗱 𝗶 𝗺𝗶 𝗺𝗿𝘇𝗶𝗺𝗼 𝘀𝘃𝗲 𝗶 𝘀𝘃𝗮𝗸𝗼𝗴. 𝗣𝗼𝗻𝗲𝗸𝗮𝗱 𝘀𝗺𝗼 𝗯𝗮š 𝗺𝗶 𝘁𝗮 𝗼𝘀𝗼𝗯𝗮 𝗸𝗼𝗷𝗮 𝗷𝗲 𝘂 𝗻𝗲č𝗶𝗷𝗶𝗺 𝗼č𝗶𝗺𝗮 𝘇𝗹𝗮 𝗶 𝗯𝗲𝘇𝗼𝗯𝗿𝗮𝘇𝗻𝗮. 𝗔 𝗻𝗲𝗸𝗮𝗸𝗼 𝗷𝗲 𝘂𝘃𝗲𝗸 𝗼𝗱𝗴𝗼𝘃𝗼𝗿 ''𝗩𝗶𝗱𝗶š 𝘁𝗶 š𝘁𝗮 𝗷𝗮 𝘂𝗿𝗮𝗱𝗶𝗺 𝘇𝗯𝗼𝗴 𝗻𝗷𝗲𝗴𝗮/𝗻𝗷𝗲'' 𝗶𝗹𝗶 ''𝗡𝗮 š𝘁𝗮 𝗼𝗻/𝗼𝗻𝗮 𝗺𝗲𝗻𝗲 𝗻𝗮𝘁𝗲𝗿𝗮'' 𝗧𝗲 𝗱𝘃𝗲 𝗿𝗲č𝗲𝗻𝗶𝗰𝗲 𝘀𝗮𝗺 𝘂 𝗽𝗼𝘀𝗹𝗲𝗱𝗻𝗷𝗲 𝘃𝗿𝗲𝗺𝗲 č𝘂𝗹𝗮 š𝘁𝗼 𝗶𝘇 𝗺𝗼𝗷𝗲 𝗼𝗸𝗼𝗹𝗶𝗻𝗲, š𝘁𝗼 𝗼𝘃𝗮𝗸𝗼 𝘂𝘀𝗽𝘂𝘁𝗻𝗼. 𝗭𝗮𝗽𝗿𝗮𝘃𝗼 𝗸𝗮𝗱𝗮 𝘀𝗺𝗼 𝗽𝗼𝘃𝗿𝗲đ𝗲𝗻𝗶 𝗶 𝗻𝗲 𝗸𝗼𝗻𝘁𝗿𝗼𝗹𝗶š𝗲𝗺𝗼 𝘀𝗲𝗯𝗲, 𝗺𝗶 𝘀𝗲 𝗽𝗼𝗻𝗮š𝗮𝗺𝗼 𝘂𝗽𝗿𝗮𝘃𝗼 𝗸𝗮𝗼 𝘁𝗮 𝗼𝘀𝗼𝗯𝗮. 𝗜 𝗼𝗻𝗱𝗮 𝗸𝗼𝗴𝗮 𝗸𝗿𝗶𝘃𝗶𝗺𝗼? 𝗣𝗮 𝘁𝘂 𝗼𝘀𝗼𝗯𝘂 𝗸𝗼𝗷𝗮 𝗻𝗮𝘀 𝗷𝗲 𝗸𝗮𝗸𝗼 𝗸𝗮ž𝗲𝗺𝗼 𝗻𝗮𝘁𝗲𝗿𝗮𝗹𝗮 𝗻𝗮 𝘁𝗮𝗸𝘃𝗼 𝗽𝗼𝗻𝗮š𝗮𝗻𝗷𝗲. 𝗔 𝘇𝗮𝗽𝗿𝗮𝘃𝗼 𝘀𝗺𝗼 𝗺𝗶 𝗸𝗿𝗶𝘃𝗶 𝘇𝗮 𝘁𝗮𝗸𝘃𝗼 𝗽𝗼𝗻𝗮š𝗮𝗻𝗷𝗲. 𝗨𝗺𝗲𝘀𝘁𝗼 𝗱𝗮 𝗽𝗿𝗼𝘃𝗲𝗿𝗶𝗺𝗼 𝘀𝗲𝗯𝗲, 𝗿𝗮𝘀č𝗶𝘀𝘁𝗶𝗺𝗼 𝘀𝗮 𝘀𝗼𝗯𝗼𝗺 𝘀𝘃𝗲 š𝘁𝗼 𝗻𝗮𝘀 𝗺𝘂č𝗶, 𝗺𝗶 𝘀𝘃𝗮𝗹𝗷𝘂𝗷𝗲𝗺𝗼 𝗸𝗿𝗶𝘃𝗶𝗰𝘂 𝗻𝗮 𝗱𝗿𝘂𝗴𝗼𝗴𝗮. 𝗟𝗼š𝗲. 𝗧𝗼 𝘇𝗻𝗮č𝗶 𝗱𝗮 𝗻𝗶𝘀𝗺𝗼 𝗱𝗶𝘀𝗰𝗶𝗽𝗹𝗶𝗻𝗼𝘃𝗮𝗹𝗶 𝘀𝗲𝗯𝗲 𝗶 𝗻𝗶𝘀𝗺𝗼 𝗻𝗮𝘂č𝗶𝗹𝗶 𝗱𝗮 𝘂𝘁𝗶𝗰𝗮𝗷 𝗱𝗿𝘂𝗴𝗶𝗵 𝗹𝗷𝘂𝗱𝗶 𝗻𝗲 𝘁𝗿𝗲𝗯𝗮 𝗱𝗮 𝗯𝘂𝗱𝗲 𝗻𝗮š 𝗼𝗱𝗿𝗮𝘇. 𝗔𝗸𝗼 𝗻𝗮𝘀 𝗷𝗲 𝗻𝗲𝗸𝗼 𝗶𝘇𝗻𝗲𝗿𝘃𝗶𝗿𝗮𝗼, 𝘁𝗼 𝗻𝗲 𝘇𝗻𝗮č𝗶 𝗱𝗮 𝗷𝗲 𝗼𝗻 𝗸𝗿𝗶𝘃. 𝗣𝗿𝗮𝘃𝗶𝗺𝗼 𝗴𝗿𝗲š𝗸𝗲 𝗸𝗼𝗷𝗲 𝗻𝗶𝘀𝗺𝗼 𝗻𝗶 𝘀𝘃𝗲𝘀𝗻𝗶. 𝗔𝗹𝗶 𝘁𝘂 𝘀𝘂 𝘁𝗲 𝗴𝗿𝗲š𝗸𝗲, 𝗸𝗼𝗷𝗲 𝗻𝗮𝘀 𝘂č𝗲 𝗱𝗮 𝗯𝘂𝗱𝗲𝗺𝗼 𝗯𝗼𝗹𝗷𝗶. 𝗡𝗲𝗸𝗼 𝗻𝗮𝘂č𝗶 𝗸𝗮𝗸𝗼 𝘁𝗿𝗲𝗯𝗮 𝗿𝗮𝘀𝘁𝗶 𝗶 𝗿𝗮𝘇𝘃𝗶𝗷𝗮𝘁𝗶 𝘀𝗲𝗯𝗲 𝘀𝘃𝗮𝗸𝗼𝗱𝗻𝗲𝘃𝗻𝗼, 𝗽𝗿𝗶𝘁𝗼𝗺 𝗺𝗶𝘀𝗹𝗶𝗺 𝗻𝗮 𝗽𝘀𝗶𝗵𝗶č𝗸𝗼 𝘀𝘁𝗮𝗻𝗷𝗲, 𝗻𝗲 𝗳𝗶𝘇𝗶č𝗸𝗼. 𝗣𝗼𝗴𝗹𝗲𝗱𝗮𝗷𝘁𝗲 š𝘁𝗮 𝗻𝗲 ž𝗲𝗹𝗶𝘁𝗲 𝗱𝗮 𝗯𝘂𝗱𝗲𝘁𝗲, 𝗽𝗼𝗴𝗹𝗲𝗱𝗮𝗷𝘁𝗲 𝘂 𝘀𝘃𝗼𝗷 𝗼𝗱𝗿𝗮𝘇 𝘂 𝗼𝗴𝗹𝗲𝗱𝗮𝗹𝘂 𝗶 𝗿𝗮𝘇𝗺𝗶𝘀𝗹𝗶𝘁𝗲 𝗱𝗮 𝗹𝗶 𝘀𝘁𝗲 𝘇𝗮𝗱𝗼𝘃𝗼𝗹𝗷𝗻𝗶 𝘀𝗼𝗯𝗼𝗺. 𝗗𝗮 𝗹𝗶 𝘁𝗮 𝗻𝗲𝗿𝘃𝗼𝘇𝗮 𝘇𝗯𝗼𝗴 𝗱𝗿𝘂𝗴𝗲 𝗼𝘀𝗼𝗯𝗲 𝘇𝗮𝗶𝘀𝘁𝗮 𝘃𝗿𝗲𝗱𝗶. 𝗗𝗮 𝗹𝗶 ć𝗲 𝘃𝗮𝗺 𝗯𝗶𝘁𝗶 𝗯𝗼𝗹𝗷𝗲 𝗶𝗹𝗶 𝗴𝗼𝗿𝗲 𝗮𝗸𝗼 𝗱𝗿ž𝗶𝘁𝗲 𝘁𝘂 𝗻𝗲𝗴𝗮𝘁𝗶𝘃𝗻𝗼𝘀𝘁 𝗽𝗿𝗶𝘀𝘂𝘁𝗻𝘂? 𝗞𝗮𝗸𝗼 𝘃𝗶 𝗼𝗻𝗱𝗮 𝘂𝘁𝗶č𝗲𝘁𝗲 𝗻𝗮 𝘀𝗲𝗯𝗲, 𝗻𝗮 𝗹𝗷𝘂𝗱𝗲 𝗼𝗸𝗼 𝘀𝗲𝗯𝗲. 𝗥𝗮𝘇𝗺𝗶𝘀𝗹𝗶𝘁𝗲 𝗺𝗮𝗹č𝗶𝗰𝗲. 𝗘 𝘀𝗮𝗱, 𝗮𝗸𝗼 𝘀𝘁𝗲 𝘇𝗮𝗱𝗼𝘃𝗼𝗹𝗷𝗻𝗶 𝗼𝗻𝗼𝗺𝗲 š𝘁𝗼 𝘃𝗶𝗱𝗶𝘁𝗲, 𝗻𝗮𝘀𝘁𝗮𝘃𝗶𝘁𝗲 𝘁𝗮𝗸𝗼. 𝗔𝗸𝗼 𝗻𝗶𝘀𝘁𝗲, 𝗽𝗿𝗼𝘃𝗲𝗿𝗶𝘁𝗲 𝘇𝗮š𝘁𝗼 𝗶 š𝘁𝗮 𝘃𝗮𝗺 𝗻𝗲 𝗼𝗱𝗴𝗼𝘃𝗮𝗿𝗮. 𝗦𝗮𝗺𝗶 𝘀𝗲𝗯𝗶 𝘀𝘁𝗲 𝗻𝗮𝗷𝘃𝗲ć𝗮 𝗸𝗼𝗻𝗸𝘂𝗿𝗲𝗻𝗰𝗶𝗷𝗮. 𝗦𝗮𝗺𝗶 𝘀𝗲𝗯𝗶 𝗺𝗼ž𝗲𝘁𝗲 𝗽𝗼𝗺𝗼ć𝗶 𝘃𝗲ć 𝗼𝘃𝗼𝗴 𝘁𝗿𝗲𝗻𝘂𝘁𝗸𝗮. 𝗨𝗿𝗮𝗱𝗶𝘁𝗲 𝘁𝗼 𝘀𝗮𝗱𝗮, 𝗮𝗸𝗼 𝗻𝗲 𝘂𝗺𝗲𝘁𝗲, 𝗻𝗲𝗺𝗮 𝘃𝗲𝘇𝗲, 𝘀𝘂𝘁𝗿𝗮 𝘂𝗿𝗮𝗱𝗶𝘁𝗲 𝗽𝗼𝗻𝗼𝘃𝗼. 𝗜 𝘀𝘃𝗲 𝗱𝗼𝗸 𝗻𝗲 𝘂𝗿𝗮𝗱𝗶𝘁𝗲 𝗸𝗮𝗸𝗼 𝘁𝗿𝗲𝗯𝗮 𝗶 𝗱𝗼𝗸 𝘀𝗲 𝗻𝗲 𝗽𝗼𝗱𝗶𝗴𝗻𝗲𝘁𝗲 𝘃𝗶𝘀𝗼𝗸𝗼 𝗶 𝗻𝗲 𝗱𝗼𝘇𝘃𝗼𝗹𝗶𝘁𝗲 𝗱𝗮 𝗯𝗶𝗹𝗼 𝗸𝗼 𝘂𝘁𝗶č𝗲 𝗻𝗮 𝘃𝗮š 𝗿𝗲č𝗻𝗶𝗸, 𝗽𝗼𝗻𝗮š𝗮𝗻𝗷𝗲 𝗶 𝗿𝗮𝘇𝗺𝗶š𝗹𝗷𝗮𝗻𝗷𝗲. 𝗦𝘃𝗶 𝗴𝗿𝗲š𝗶𝗺𝗼, 𝘀𝘃𝗶 𝘀𝗺𝗼 𝗹𝗷𝘂𝗱𝗶. 𝗚𝗿𝗲š𝗸𝗲 𝘀𝗲 𝗱𝗲š𝗮𝘃𝗮𝗷𝘂 𝗷𝗲𝗿 𝗷𝗲 𝘁𝗼 𝗻𝗼𝗿𝗺𝗮𝗹𝗻𝗼. Ž𝗶𝘃𝗼𝘁 𝗷𝗲 𝗽𝘂𝗻 𝗽𝗹𝗮𝗻𝗶𝗻𝗮 𝗶 𝗹𝗶𝘁𝗶𝗰𝗮, 𝗺𝗶 𝗯𝗶𝗿𝗮𝗺𝗼 𝗸𝗼𝗷𝗶𝗺 𝗽𝘂𝘁𝗲𝗺 ć𝗲𝗺𝗼 𝗱𝗮 𝗶𝗱𝗲𝗺𝗼, 𝘇𝗮 𝘁𝗮𝗷 𝗽𝘂𝘁 𝗻𝗮𝗺 𝗻𝗶𝗸𝗼 𝗻𝗶𝗷𝗲 𝗸𝗿𝗶𝘃.

27.05.2020.

Na putu do kuće...

Listam tako instagram kao da ništa drugo u životu ne postoji i nekada čak naidjem na nekoliko pametnih rečenica. Malopre pročitam nešto što me je navelo da razmislim dobro o nekim stvarima. Evo čist primer: Ljudi su kao što znamo samoživa stvorenja, neko to vešto krije - neko ne krije uopšte. A svi znamo da kažemo da nam neko ili nešto treba. Da želim to nešto. Treba nam neko da budemo srećni. Treba nam neka stvar da budemo lepi. Treba nam nešto za nešto. Kada kažete da nekoga volite koliko je zapravo to tačno? Da li ste spremni da stvarno pokažete da volite tu osobu? Meni nečije volim te više ništa ne znači. Puno puta su mi rekli volim te, samo da bi to rekli, iako su znali da su u meni probudiči gomilu emocija koje su mi dale podsticaj da se trudim za tu osobu(bilo to partner, brat, sestra, drugarica, drug, neko iz porodice), i jebiga onda se potrudiš daš sve od sebe i taj neko sutra odluči da te ipak više ne voli... Čist primer i omiljeni: ruža. Kada vidimo ružu, svima nam je prelepa, ali šta ćete uraditi? Da li ćete je ubrati ili uslikati i ostaviti da bude prelepa? Obično većina potegne odmah da je ubere, svu tu lepotu bi zadržali samo za sebe, ni ne razmišljaju kolika je to sebičnost. Psuju je dok se bodu na njeno trnje, koje ne vole, kidaju ga i dok joj skrnave telo znaju da je to loše ipak je uberu i ona umire, vene, više nije onako lepa zar ne? I onda kad vam dosadi bacite je. Ne dozvolite da drugi vide njenu lepotu. To nije ljubav, to je samo sebičnost i hir. Vi je ne volite. Dok osoba koja voli ružu, ostaviće je da živi, zalivati je i govoriće joj najlepše reči, čuvati je i održavati. Čak i kada smo ljuti na njeno trnje, opet ćemo je voleti, jer je to ljubav. Voleti trnje i cvet. Voleti kakve god da je boje i cveta danas, sutra, svaki dan. Ali je zalivati, maziti i pevati. Ruže vole ljubav, vole intimu. A kakve to veze ima sa ljudima? Pitate se... Ima. Ljudi su takvi da prvo vide samo ono lepo, žele za sebe samo ono lepo. Ono čemu će svi da se dive, da žele, "vole", hvale. A kada dodje period da nije sve tako sjajno i bajno, oni te odgurnu od sebe. Onda si za njih neko ko nije vredan, neko ko ipak nije onakav kakav želite. Bacite osobu u djubre kao što bi bacili ružu. To je to. Svaki odnos, svaka veza mora da se gradi. Uzmimo primer zgrade. Prvo krećemo od temelja, krećemo od grubih radova, upoznajemo se sa okolinom, o tome šta želimo(ili ne želimo), o tome da li nam je baš po meri ili ipak moramo da korigujemo nešto. Onda dižemo spratove, ulepšavamo, rušimo nepotrebno, volimo, dajemo i primamo. Na tome se radi, gradi se i daje sve od sebe. Ili sve ili ništa. Ako stojite izmedju ili. Odustanite. Ne mučite ni sebe ni druge. Ljubim vas... Shvatite da se odnos izmedju dvoje ljudi gradi. Meni je najlepši period upoznavanja sa na primer dečkom. Uzimam ovo kao primer jer na njega baš mislim dok ovo pišem. Najlepši su oni počeci - zaljubljeni pogledi, osmesi, prvi leptirići(da budem iskrena, nisam osetila leptiriće godinama, ali on je uspeo, kažem vam DO OSOBE JE), onaj osećaj da imate nekog ko vam želi svako dobro jutro i laku noć, da se ne lažemo devojkama to mnogo znači i umiremo za tim! Pa onda dok ste telo uz telo osetite hemiju, pa se bojite da pokušate dalje, sve kao neću da misli da sam napadna osoba itd. pa se povučete, a gorite od želje oboje. Onda... ljubljenje u nedogled, pa osmeh u sred poljupca, uf. Ja obožavam poljupce, svuda. Obožavam kad osetim da neko želi da me ljubi. Pogotovo oni nežni i spori poljupci, ne znam da li iko ostaje ravnodušan na to. Ja umirem. Uživajte ljudi u trenucima koji su vam tu pred nosom, uživajte u trenucima, bez ustručavanja pobogu. Danas je samo danas i nikada više. Ne dajte da vam danas postane juče, dok danas traje možete da uradite nešto, kada ono postane juče, više ne možete ništa. I nije do godina, do toga je da li vam se neko dopada, da li želite sa njim da imate sadašnji trenutak ili ste tupavi pa ga protraćite na ljutnju, glupost ili ko zna šta. Ja sadašnjost ne traćim na razmišljanje o prošlosti ili budućnosti. Bilo bi lepo da svi dajemo sve od sebe u sadašnosti, uživamo, kreiramo sebi trenutak kakav želimo i da pobogu shvatimo da od toga zavisi budućnost. A prošlost je iovako prošlost, tu nema šta da se priča. Oh opet dobih nenormalnu motivaciju...ovde ću da stanem 😂 Ljubim vas🤗

26.05.2020.

Dobar dan, dobri ljudi

Ovo je jedan od dana kada mi se ništa ne radi. Trenutna situacija: Skuvana kafa, knjiga, mačka koja se umiljava po krevetu i u sred čitanja pasusa iz knjige mi dođe da napišem nešto. Prošlo mi je kroz glavu nekoliko tema odjednom(standardno). Samo ću nekoliko reči reći o nečemu. Nailazim na deo u knjizi gde kažu: Odustajanje nije opcija, niti bi trebala da bude. Oh da, znamo to svi. Samo što je to lakše reći nekome drugom nego sebi, lakše nam je uvek bilo drugima dati savete i biti srećni jer smo pomogli nego stati ispred ogledala i samom sebi reći par reči. U poslednje vreme su me iskreno povredile mnoge osobe od kojih nisam očekivala ni u najgorem košmaru. Ali dala sam sebi nekoliko meseci slobode, da razmislim šta hoću, koji su mi ciljevi i gde želim biti sad, a u budućnost još ne gledam toliko, nego korak po korak. Kad god sam gledala daleko u budućnost, došla sam do litice i samo ljosnula u provaliju. Tako da, polako. Pa valjda je ovo neki put ka izgradnji novog mosta, da pređem preko svih sranja i ostavim ih iza sebe. Videćemo, moj život je u izradi... :D

05.05.2020.

Pozdrav ekipo

Iako sam odavno prestala da pratim sadržaj koji mi truje mozak uvek se nekako nađe neka pametna osobica da me malo čačne. Mene je ova situacija lično iznervirala i evo iskomentarisaću ovde. Realno, koliko god se trudim da iskuliram, ne vredi. Posle višestrukog kucanja u mozak jednostavno prirodno je da odreagujem. Od mog druga, drugar... Mogu slobodno da kažem da je on osoba iz koje kompleksi iskaču na treptaj. To mora da bude u najpopularnijem klubu, mora da pokaže da poznaje slavne ličnosti, mora da se pokaže šta nosi i koja je marka, sat, patike, stan, sve sve. Voli da se hvali i jednostavno zaključujemo da je to osoba koja ima samopouzdanja 0 i ima ozbiljan kompleks. Ok takva je osoba, ali ne znam kakve ljude očekuje da privuče sebi, sem takve? A non stop o nekom moralisanju, ženama i skromnosti priča... Živote... On je neko ko je u stanju da 24h objavljuje storije na instagramu i da komentariše svakoga, okej je imati mišljenje ali pljuvati po ljudima non stop... to je malo gadno. Zar ne? Ako ti nešto ne gotiviš/ne radiš/ne jedeš/nije ti lepo i slično ne znači da nikome na planeti ne sme da se dopadne neko, nešto šta god. Miko ako ti smeta neko imaš opciju otprati, ne gledaš sadržaj koji ti se ne dopada, a ne ono 24h hejt na sve. Ja sam ga naravno otpratila posle ovoga, jer je to ono što je prelilo čašu. Okej, svako može da da svoj komentar, svako može da kaže svoje mišljenje o nečemu ali recimo to ako mu kažeš e vidi ovo nije lepo, on se nadrnda ?! ok. sorry. Ima neku čudnu naviku za nametanjem mišljenja i vređanje drugih ljudi... Što to? Čemu? Objavio je jednu devojku koja je bez šminke na pola lica i napisao današnje devojke bez šminke, gospode fuj, ovo je strašno. Okej takođe lepota je u očima posmatrača ali ono odakle ti pravo da ti nečiju privatnu fotografiju kačiš i vređaš... Ja ću vam reći odmah da je on prosečan dečko, lepuškast, zubi u katastrofalnom stanju, samo ima skupu garderobu i stvarno predivne slike na instagramu. Ali svakako, odalke nekome pravo da nekoga komentariše na takav način. Pogotovo nečiji fizički izgled. Ružno je. Naravno da sam mu rekla da je to ružno i da je to nečija sestra, drugarica, devojka, zašto uzima nečiju privatnu sliku i objavljuje na svoj profil i vređa... Okej tvoj profil, tvoja stvar... Ali meni su takvi ljudi tužni i ružni... Ako me razumete

05.05.2020.

Ležim i razmišljam...

Kojim stvarima vi kažete DA? A kojim NE? Postoji li nešto što vas natera na osmeh u bilo koje doba dana/noći/raspoloženja? Da li mislite da vam je za sreću potrebna druga osoba? Da li ste srećni sa trenutnim životom? Koja pitanja sebi postavljate svaki dan? Da li vas nešto iz prošlosti progoni? Pravite li nedeljni kviz za sebe? Ovo mi je na pameti sad. Laku noć ❣️

04.05.2020.

🙋‍♀️

Shvatam polako da što sam starija to mi je prag tolerancije za sve živo sve kraći. Ne volim neodlučne ljude iako sam po horoskopskom znaku ja ta koja je šatro neodlučna, podeljena na dve strane, ne volim konflikt i slično. Kao da su pogrešili moj znak. Aj što tačno znam šta hoću, kad hoću i koliko nego i što volim da se svađam kad nisi u pravu, pa svađaćemo se dok ti gaće ne prokvare. I eto, do danas evo mislila sam da sam svađalica. No drugarica mi kaže - Primetila sam nešto kod tebe, ti si odavno prestala da se svađaš i odavno samo na pola rasprave kažeš u pravu si i okreneš se i odeš. Jel si primetila to? - Ja stala gledam, razmišljam. Shvatim da stvarno već mesecima nisam imala nikakvu konkretnu svađu. Na najgoru moguću situaciju i ako neko nije u pravu, laže, laje itd ja samo kažem, važi u pravu si. Završim konverzaciju okrenem se i odem. Da li sam konačno shvatila da moj unutrašnji mir vredi više nego da pokažem nekom da nije u pravu? O hvala ti mozgu.


Stariji postovi

BOOK OF ?
<< 08/2020 >>
nedponutosricetpetsub
01
02030405060708
09101112131415
16171819202122
23242526272829
3031