Dobar dan, dobri ljudi

Ovo je jedan od dana kada mi se ništa ne radi. Trenutna situacija: Skuvana kafa, knjiga, mačka koja se umiljava po krevetu i u sred čitanja pasusa iz knjige mi dođe da napišem nešto. Prošlo mi je kroz glavu nekoliko tema odjednom(standardno). Samo ću nekoliko reči reći o nečemu.
Nailazim na deo u knjizi gde kažu: Odustajanje nije opcija, niti bi trebala da bude. Oh da, znamo to svi. Samo što je to lakše reći nekome drugom nego sebi, lakše nam je uvek bilo drugima dati savete i biti srećni jer smo pomogli nego stati ispred ogledala i samom sebi reći par reči. U poslednje vreme su me iskreno povredile mnoge osobe od kojih nisam očekivala ni u najgorem košmaru. Ali dala sam sebi nekoliko meseci slobode, da razmislim šta hoću, koji su mi ciljevi i gde želim biti sad, a u budućnost još ne gledam toliko, nego korak po korak. Kad god sam gledala daleko u budućnost, došla sam do litice i samo ljosnula u provaliju. Tako da, polako. Pa valjda je ovo neki put ka izgradnji novog mosta, da pređem preko svih sranja i ostavim ih iza sebe. Videćemo, moj život je u izradi… 😀

2 komentara

  1. Slično se osjećan. Kad pravin neke dugoročne scenarije svi završe u katastrofi. Zato se učin da živin dan po dan. Ono, ko što kažu, knjigu znaš tek kad je pročitaš do kraja. Tako je to valjda i sa stvarima u životu, tek kad dođeš donekle vidiš da je to tribalo bit.

Komentariši